Са бала
Метнуше
на плећа свилено одело.
Обућу од части
твоје направише;
Па да би
ти лице било превесело,
Своју
слику на те, дјевице, ставише.
Ти
радосно ходиш уз звуке кадрила
И заносно
машеш својом враном косом,
Вију ти
се скути, ко бијела крила,
Каваљери
грме: клањам се! с патосом.
И ти ходиш
тако, несрећно дијете,
Док у
изби малој бабо сузе рони;
Ти не
видиш оне који ти се свете.
Несрећно
дијете, да л’ те савјест гони?
Авдо
Карабеговић, М. Зворник
Босанска
Вила бр. 8 1909.
