“Вијенцу”
Српско-прав.
цркв. пјевачком друштву у Брчком
Слава вама
витезови храбри!
Носиоци
српске свијести праве,
Лучо света
посавске просвете!
Живи доказ
старе наше славе.
“Слава
вама!” Одсвуд Србин кличе,
Огледало
нашијех дједова -
У вама се
сва прошлост огледа
И будућност
српскијех синова!
Опојени
српском пјесмом живом
У њу своју
полажете наду;
Најдивније
пјесме српских гора
С ваших
уста кр’јепе Српчад младу.
Слава вама
идеали живи!
Прадједова
наших дивна дико!
Слава вама
узор-српски синци!
Кличе вама
мало и велико.
Пет
вјекова Србинове гусле
Тјешиле га
у часове тешке,
Пјевао је
и плакао с њима;
Сјећао се
прошлости витешке.
Па и сада
омладина мила
Пригрлила гусле
Србинове,
Пјесме
пјева својој слави старој,
С њима чека
зрак слободе нове.
Таки само
прегаоци наши
Прославиће
српско име св’јетом,
Што
слободу и дјетињство љубе
И снаже се
српском пјесмом светом.
Слава
вама! И мој поклич бурни
Отима се,
синци српског соја,
-Вама браћо,
идеали моји! ….
Из грудију
скромна пјесма моја.
Цариград,
3. новембар 1897. С. А. Карабеговић
Нема коментара:
Постави коментар