Малој Бугарки
Када виђох очи твоје –
Мртво срце снова плану,
Изведри се небо моје –
Мом животу зора свану.
Када виђох очи твоје –
Задрхташе старе жице,
С' успаване лире моје,
У част твоју, љепотице!
Сам се питам: - ''Шта је мени?''
- Знам, душа је мртва била.
Срце рече: - ''Хвала жени –
Она нас је оживила''...
Нема коментара:
Постави коментар