петак, 20. октобар 2017.

Вуку Ст. Караџићу


Вуку Ст. Караџићу

Као сунце вазда си нам сјао
и житнице ума роду брао;
трудио си много, српска дико,
све за народ у коме си нико.

Неуморно умно твоје крило
кроз таму је високо се вило;
ах, кроз таму милог рода твога,
кад је дријемо са незнања свога.

Род је био упро очи у те,
а ти си му расвијетлио путе,
расвијетлио првој својој мети,
да љубављу своме циљу лети.

Свак ти име са поносом збори
по ц’јелом се Српству усклик ори:
“Слава теби, слава дични сине!”

Па у бога за те милост просе,
и кости ти свете сада носе
сред љубљене твоје домовине!

Модрич (Босна)      С. А. Карабеговић


“Дубровник”  1898.