Бар ти се сјети

Бар ти се сјети

I

Ја сам путник изгубљени

На Сахари вјечног јада,

Провиђења нема мени,

Бог је реко: тај нек страда!

Па што хоћеш срце мило,

Коме шаљеш уздисаје?

Кад си вазда вољно било

Примит’ што ти судба даје.

II

Зора ми се тужна јави,

На истоку кад заплави, -

Мајске ноћи ведре, миле

Све су тада потавниле.

Не свијетле зраци сунца,

Јад је дошо до врхунца!

III

На западу сунце тоне

Сумрак земљу застире,

Боно срце моје клоне

И лагано умире.

Сунце ено ђе се губи

Невидно га нестаје;

Задњим зраком земљу љуби,

Срце куцат престаје.

Једна жеља небу лети

Задњи уздах умрлог:

Бар ти ме се кадгод сјети,

Као свога љубљеног!

Бег Авдо Карабеговић

Босанска Вила бр. 9  1905.

При спровођењу у лудницу

При спровођењу у лудницу

-Од Кемала –

Тјерајте ме невинога,

Тјерајте ме куда знате,

Мене моје здраве мисли

И у ови амбис прате …

Здрави разум – гесло моје,

Нада мном ће вјечно сјати,

С ове стазе нико св’јете

Не може ме да поврати!

Држите ме да сам лудак,

За свој народ што се борим,

Што сам прего и’ све снаге,

Да му правде закон створим….

Зовете ме умоболним,

Стјег слободе што сам диго –

-Ој, кад будем и ја лудак,

Онда ума нема нико!...

Тјерајте ме куд вам воља,

Слободе ми не узесте,

У гвожђе ме окивајте

Опет мисли не сапесте..

С истином се упознати,

Само мудри људи могу,

Јер сунце је сл’јепцу тајно,

Ал је јасно здравом оку!...

И гроб сте ми ископали,

Још отрова дајте жива,

Па на вашу вељу радост

Нек ми живот смрт цјелива.

Незахвална браћа моја,

Смрвте у прах тјело моје,

Смрвте ову шаку праха,

Нека земља прими своје.

Али моју мисо свету

Не можете уништити,

-Потомци ће ваши – мојом

Светом стазом слиједити.

Тјерајте ме куда знате,

Све ће бити за бадава,

Јер што луди Кемал тражи

Дух времена изискава!....

Будимпешта          А. Карабеговић

Босанска Вила бр.  21 – 22   1902.

Молитва роба

Молитва роба

Боже мили, Боже благи,

Нека ти је вјечна хвала:

Српски народ, народ драги

Од многих га штити зала –

Заштити га Боже свети

Од злотвора, од проклети’!

Обијест им ти ускрати,

Над невином браћом мојом;

За недјела ти им плати,

Ти свемоћном руком својом.

Изли благу милост своју

Над несрећну браћу моју!

Раскин’ робљу тешке узе,

В’јековима што их носи;

Утари им горке сузе,

Што их тужно око роси …

Чуј, како те роб твој моли –

Молби правде, дај-одоли!

1901.    Карабеговић

Босанска Вила бр. 3   1902