Прољеће

Прољеће

Све је будно и весело,

Поља, дôља, бр’јег -;

Сунце јарко огријало,

Стопио се сн’јег! ….

Шума листа, трава расте,

Славуј поп’јева;

Сваки трнак, свака стаза,

Цв’јећем с’ од’јева.

Ту из жбуна поток мали,

Тихо жубори;

Вал за валом тако јури,

К’о  да говори! ….

Здраво мило премаљеће,

Здраво лугови,

Здраво поља, росно цв’јеће,

Моји другови! ….

Цариград

С. А. Карабеговић

Босанска вила бр. 8  1898.

“Вијенцу”

“Вијенцу”

Српско-прав. цркв.  пјевачком друштву у Брчком

Слава вама витезови храбри!

Носиоци српске свијести праве,

Лучо света посавске просвете!

Живи доказ старе наше славе.

“Слава вама!” Одсвуд Србин кличе,

Огледало нашијех дједова -

У вама се сва прошлост огледа

И будућност српскијех синова!

Опојени српском пјесмом живом

У њу своју полажете наду;

Најдивније пјесме српских гора

С ваших уста кр’јепе Српчад младу.

Слава вама идеали живи!

Прадједова наших дивна дико!

Слава вама узор-српски синци!

Кличе вама мало и велико.

Пет вјекова Србинове гусле

Тјешиле га у часове тешке,

Пјевао је и плакао с њима;

Сјећао се прошлости витешке.

Па и сада омладина мила

Пригрлила гусле Србинове,

Пјесме пјева својој слави старој,

С њима чека зрак слободе нове.

Таки само прегаоци наши

Прославиће српско име св’јетом,

Што слободу и дјетињство љубе

И снаже се српском пјесмом светом.

Слава вама! И мој поклич бурни

Отима се, синци српског соја,

-Вама браћо, идеали моји! ….

Из грудију скромна пјесма моја.

Цариград, 3. новембар 1897.    С. А. Карабеговић

Пјесме моје

Пјесме моје

Полетите пјесме моје,

Нека вам је сретан лет,

Полетите, пјесме миле,

Кроз цијели српски св’јет!

Гдје је слоге и љубави

Вјечни завичај,

Гдје но злобе никад нема

То је српски крај.

И кажите браћи мојој

Жељу срца мог,

Нек се слажу нек се љубе

Помоће нам Бог.

Још кажите, пјесме миле

Да је ропству крај,

Освиће нам дан слободе

Ево сунца сјај!

                Цариград

Попу Јеврему Станковићу

Попу Јеврему Станковићу

За будућност српске дјеце,

Жртвовати све си рад; -

Снагу, живот и богатство

И сву срећу, слатки над.

Подиго си школу свету

Тврд јој темељ ударио,

И што год си оче, имо

Све си њојзи поклонио.

Поред школе храм Талије,

Ђе се млада Српчад уче,

Приказиват славу дједа

Која сије попут луче …

Опјеват  ти доброчинства,

Ту је моја, мала моћ,

Испред луче сунца јарког

Уклања се црна ноћ ….

Ја не слушам овдје њега,

Овом пјесмом што је вијем -

Већ величам пјесму своју

Са именом његовијем! …

Пакрац, (Славонија)

"Босанска вила" 1903. год.

Ох, та љубим те ….

Ох, та љубим те ….

Ох, та љубим те,

Љубим, жаром срца,

Љубим те к’о зора

Исход раног сунца.

Љубим те мајко,

Љубим истински,

Ох, љубим те, љубим -

Љубим синовски ….

Ево ти се кунем

Тобом, мени светом,

Кунем ти се мајко

Пред цијелим с’вјетом.

Тако ми правде

Вишњега Бога,

Тако ми српског

Имена мога.

Тако ми оних

Спомена свију,

Вјекови тамни,

Што н’о их крију.

И тако ми тебе

Најмилије,

Љубићу те дотле

Док ми срце бије! …

Противу ислама,

То ништа није,

Син отаџбину,

Љубити смије! …

                 Будимпешта, 8. августа 1900.

                 Србин Авдо Карабеговић*).

*) У потпису, никакве фалсификације нема. Писац.

Последња песма

Последња песма

Лишће пада са увелих грана,

Душу моју тежак стиск’о јад;

Надо моја, вјеро закопана.

Срце моје, шта ми радиш сад?

Вјетар хуји са далеких страна,

Тужна јесен однесе му над;

Зоро моја, срећо неснивана,

Срце моје, шта ми радиш сад?

Срце дршће, а леди се душа…

Мени више неће процваст’ цвјеће,

Лист са горе отрже се млад

И зацвили…

Да л’ ме ко год слуша,

Слуша ли ми ко год пјесму среће?…

Срце моје, шта ми радиш сад?    

Што си стала

Што си стала

Што си стала, што ме гледаш?
Нисам ђаво него човек.
Све док буде неба било –
Остаћемо исти довек.

Један жели кору хлеба,
Други гази посред злата,
Ал' од свију једном биће
Једна вел'ка хрпа блата.

Диван ће се лонац слити
Од тог блата, од тог кала,
То ће бити прво дело
Човекови идеала.

Што си стала, што ме гледаш
Читај с лица жеље моје!
Ја сам скроман, врло скроман,
Све што хоћу: љубав то је...