Молитва роба

Молитва роба

Боже мили, Боже благи,

Нека ти је вјечна хвала:

Српски народ, народ драги

Од многих га штити зала –

Заштити га Боже свети

Од злотвора, од проклети’!

Обијест им ти ускрати,

Над невином браћом мојом;

За недјела ти им плати,

Ти свемоћном руком својом.

Изли благу милост своју

Над несрећну браћу моју!

Раскин’ робљу тешке узе,

В’јековима што их носи;

Утари им горке сузе,

Што их тужно око роси …

Чуј, како те роб твој моли –

Молби правде, дај-одоли!

1901.    Карабеговић

Босанска Вила бр. 3   1902

У ноћи

У ноћи

Ноћ је мрачна, киша пљушти,

Из даљине вјетар дува,

На дрвећу лишће шушти,

Попуцкује грана сува.

Величајна туга нека,

Ко да кроз ноћ свијет мири,

Сине муња из даљине,

Гром затутњи, па се смири.

И у куту дома мога,

Силне судбе коб се врти,

Попуцкује грана сува,

Не од буре, већ од смрти.

Св’јетла муња, св’јетли путе,

За њом ноћ ми љубав скрива;

Моја мајка к небу греди,

Да се мира наужива.

Модрич, 22/VIII 1896.

А. Карабеговић, Хасанбегов

Прољеће

Прољеће

Све је будно и весело,

Поља, дôља, бр’јег -;

Сунце јарко огријало,

Стопио се сн’јег! ….

Шума листа, трава расте,

Славуј поп’јева;

Сваки трнак, свака стаза,

Цв’јећем с’ од’јева.

Ту из жбуна поток мали,

Тихо жубори;

Вал за валом тако јури,

К’о  да говори! ….

Здраво мило премаљеће,

Здраво лугови,

Здраво поља, росно цв’јеће,

Моји другови! ….

Цариград

С. А. Карабеговић

Босанска вила бр. 8  1898.

“Вијенцу”

“Вијенцу”

Српско-прав. цркв.  пјевачком друштву у Брчком

Слава вама витезови храбри!

Носиоци српске свијести праве,

Лучо света посавске просвете!

Живи доказ старе наше славе.

“Слава вама!” Одсвуд Србин кличе,

Огледало нашијех дједова -

У вама се сва прошлост огледа

И будућност српскијех синова!

Опојени српском пјесмом живом

У њу своју полажете наду;

Најдивније пјесме српских гора

С ваших уста кр’јепе Српчад младу.

Слава вама идеали живи!

Прадједова наших дивна дико!

Слава вама узор-српски синци!

Кличе вама мало и велико.

Пет вјекова Србинове гусле

Тјешиле га у часове тешке,

Пјевао је и плакао с њима;

Сјећао се прошлости витешке.

Па и сада омладина мила

Пригрлила гусле Србинове,

Пјесме пјева својој слави старој,

С њима чека зрак слободе нове.

Таки само прегаоци наши

Прославиће српско име св’јетом,

Што слободу и дјетињство љубе

И снаже се српском пјесмом светом.

Слава вама! И мој поклич бурни

Отима се, синци српског соја,

-Вама браћо, идеали моји! ….

Из грудију скромна пјесма моја.

Цариград, 3. новембар 1897.    С. А. Карабеговић

Пјесме моје

Пјесме моје

Полетите пјесме моје,

Нека вам је сретан лет,

Полетите, пјесме миле,

Кроз цијели српски св’јет!

Гдје је слоге и љубави

Вјечни завичај,

Гдје но злобе никад нема

То је српски крај.

И кажите браћи мојој

Жељу срца мог,

Нек се слажу нек се љубе

Помоће нам Бог.

Још кажите, пјесме миле

Да је ропству крај,

Освиће нам дан слободе

Ево сунца сјај!

                Цариград

Попу Јеврему Станковићу

Попу Јеврему Станковићу

За будућност српске дјеце,

Жртвовати све си рад; -

Снагу, живот и богатство

И сву срећу, слатки над.

Подиго си школу свету

Тврд јој темељ ударио,

И што год си оче, имо

Све си њојзи поклонио.

Поред школе храм Талије,

Ђе се млада Српчад уче,

Приказиват славу дједа

Која сије попут луче …

Опјеват  ти доброчинства,

Ту је моја, мала моћ,

Испред луче сунца јарког

Уклања се црна ноћ ….

Ја не слушам овдје њега,

Овом пјесмом што је вијем -

Већ величам пјесму своју

Са именом његовијем! …

Пакрац, (Славонија)

"Босанска вила" 1903. год.

Ох, та љубим те ….

Ох, та љубим те ….

Ох, та љубим те,

Љубим, жаром срца,

Љубим те к’о зора

Исход раног сунца.

Љубим те мајко,

Љубим истински,

Ох, љубим те, љубим -

Љубим синовски ….

Ево ти се кунем

Тобом, мени светом,

Кунем ти се мајко

Пред цијелим с’вјетом.

Тако ми правде

Вишњега Бога,

Тако ми српског

Имена мога.

Тако ми оних

Спомена свију,

Вјекови тамни,

Што н’о их крију.

И тако ми тебе

Најмилије,

Љубићу те дотле

Док ми срце бије! …

Противу ислама,

То ништа није,

Син отаџбину,

Љубити смије! …

                 Будимпешта, 8. августа 1900.

                 Србин Авдо Карабеговић*).

*) У потпису, никакве фалсификације нема. Писац.