Шаћир Карабеговић-Хасанбегов - Не има часа

Не има часа

Не има часа, којег се нећу

Јединог блага сјетити свог,

Светиње, среће, љубави веће

Од тебе нема – сем Српства мог.

Среће ми моје, душе ми моје,

Тако ми Бога србинског,

Тако ми неба, тако ми сунца,

Тако ме, душо, помог’о Бог!

Тако ми оне зорице рујне,

Коју ја сањам Србинству свом,

Тако ми чара, које ја гледам

Без срца, срце – у оку твом.

Тако ми свете љубави моје,

Тако ми чарног, ах, ока твог,

Тако ми светог имена: Србин,

Тако ми Бога све-српског.

Тако ми часа, којег се родих,

Тако ми срца српскога мог,

Тако ми часа, којег ћу мр’јети,

Тако ме, душо, помог’о  Бог;

Не има часа, којег се нећу

Јединог блага сјетити свог;

Светиње, среће, љубави веће

Од тебе нема – сем Српства мог!

Београд, 1903.    Шаћир Карабеговић-Хасанбегов

“Голуб” бр. 15     1903.