Шаћир Карабеговић-Хасанбегов - Хаста*)

Хаста*)

Дилбер Злата,**) чедо бајно

У сарајим мајке своје,

На душецим’ бл’једа лежи;

Ружичасте некад боје.

Виш’ ње мајка сузе лије,

Чедо своје Злато, зове –

С десну страну – Хафиз***) млађан

Чита стихе Коранове.

Мајка зове: Злато, Злато

Па јој бл’једо чело љуби,

Груди трза – тијо моли,

Горко плаче, па се губи.

Али Злата н’јемо гледи

Благи поглед – ни да трене…

Хафиз жудан поглед баца

На бијеле груди њене!...

Ох, Хафиз би радо дао

За те груди живот млађан –

Живот, Коран и Хафизлук:

За загрљај – један сладан!...

Мили мајка, Хафиз моли:

Алах, Алах, ****) спаси чедо!

Ал’ већ Алах Злату њину

У наручје смрти предо.

Дивно чедо – хаста одвећ

Црне вјеђе лако склопи,

Анђо смрти, крилом махну;

Зв’језда плину – па се стопи….

Модрича      Шаћир Карабеговић-Хасанбегов

* Хаста – болесник

** Злата – женско име

*** Хафиз – дословно значи књижевник, али и онај, који зна цео Коран (Мухамедово свето писмо) на памет (зато је и овде написан Хафиз великим почетним словом).

**** Алах - Бог

“Голуб” бр. 4    1905.