Мајци

Мајци

Далеко, одбачен с крила твога
Пођох да потражим по крви брата,
Ал' међу својим не нађох свога –
Свуд мени бејаху затворена врата.

Плакао сам, молио их лијепо:
- Дајте, браћо, кору црна хлеба,
Да не бих ко пас од глади крепо –
Јер ''ближњему'' своме помоћи треба.

Споменух оне ријечи свете:
''Брат је мио, које вјере био''.
Нетко рече: ''О, наивно дјете,
Ти си канда разум изгубио.''

- Служио си милом Српском Роду,
Српске Мисли вјеран роб си био;
Борио се за Српску Слободу,
Ево хлеба, јер си заслужио.

Ево за сад да нам умро не би...
И то цјела награда ми бјеше...
Прости, мајко, смијем рећи теби
И то парче из уста отеше...