Емире II

Емире II

Слатка уста слатко зборе:
Бјежи драги, сунце моје!
Ето данка мрске зоре:
Пропашћемо обадвоје!

Ја је тјешим с пољупцима:
Не плаши се, круно среће,
Ко у љубав вјере има
Тај пропасти никад неће.

Док јој око сузом гори,
Ја јој љубим косе плаве,
А она ми кроз плач збори:
„Љубав ће нам доћи главе“.

Гледао сам кип Венерин
Највећега умјетника...
Ал' залуд ми сва љепота –
Кад не виђех твога лика...

Прохујаће златни дани,
Ишчезнуће зрачне наде,
Све ће прошлост да сарани...
Заплакат' ћеш горко таде...